Simptomi mamurluka su : glavobolja, mučnina i nagon za povraćanje, jaka žeđ, pečenje u jednjaku, vrtoglavica, umor, opšta malaksalost, depresija, strah, opšta nelagodnost, drhtavica i jeza.
Centralni nervni sistem za vreme bombardovanja alkoholom ulazi u fazu veštački izazvane otupljenosti i potiskivanja svojih funkcija . Po prestanku pijenja on se ne vraća u svoje normalno stanje , već odskače u fazu preterane nadraženosti. Simptomi mamurluka prolaze u roku od 24 časa. To znači da mogu potrajati najviše 24 sata ali mogu da prođu i za kraće vreme.
Zavisi od toga, za koliko vremena će se alkohol odstraniti iz organizma. Jetra razgrađuje alkohol na ugljen-dioksid i vodu, koji se iz organizma eliminišu putem izdahnutog vazduha, znoja, stolice i mokraće.
Jetra relativno polako razgrađuje alkohol. Količina enzima u jetri dovoljna je da se u njoj oksidira 8-9 g alkohola na sat. Ta razgradnja se ne može ničim ubrzati. Pošto jetra stalno radi istim tempom, vreme razgradnje alkohola zavisi od količine popijenog pića, kao i od koncentracije alkohola koji se nalazi u njemu. Što je količina alkohola koji je unet u organizam veći i vreme potrebno za njegovu razgradnju i eliminaciju iz organizma je duže. Tako i mamurluk, sa svim pratećim simptomima traje duže kad se više pića popilo, naročito ako su to bila žestoka pića .
Dehidratacija
Alkohol je diruetik, tj. droga koja povećava urinaciju i izbacivanje tečnosti iz tela. Konzumiranje kafe sledećeg jutra može samo da poveća problem, pošto je kafa takođe diruetik. Dehidratacija takođe utiče na smanjenu količinu tečnosti u mozgu. Ovo može da se ublaži konzumiranjem vode nakon uzimanja alkohola .
Blagi otrovi u piću
Kompleksni organski molekuli kao što je metanol i aceton se nalaze u nekim pićima i smatra se da oni utiču na pojavu mamurluka a ne etanol (alkohol). Još jedan faktor koji doprinosti pojavi mamurluka su produkti koji se oslobađaju prilikom rastvaranja etanola uz pomoć enzima jetre. Etanol se pretvara u acetaldeid putem dehidrogenoze enzima alkohola a potom od acetaldehida u sirćetnu kiselinu procesom dehidrogenoze enzima acetaldehida . Acetaldehid je između 10 i 30 puta toksičniji od samog alkohola a takođe može da izazove kancerogene mutacije.
Koji alkohol je gori?
Brendi izaziva najjači mamurluk, potom crno vino, rum, viski, belo vino, džin i votka. Britanski medicinski žurnal je sproveo testove koji su pokazali da ispijanje burbon viskija može da dovede do duplo veće šanse za pojavu mamurluka nego ista količina votke.
Alkohol lišava telo materija neophodnih za zdravo funkcionisanje što uključuje nivo šećera u krvi, vitamina i minerala.
Vino – loša berba
Ako pijete vino koji dolazi iz zemlje gde i mala promena u klimi može da utiče na kvalitet vina, npr. Francuske, Nemačke, Novog Zelanda, onda će ako je loša sezona ono sadržati u sebi više materija koje mogu da utiču na pojavu mamurluka.
Koncentracija alkohola u krvi se izražava u promilima, tj. koncentracija alkohola izražena u cm3 na 1000 cm3 krvi.
Koliko promila alkohola ima u krvi, isto toliko ima i u izdahnutom vazduhu. Zbog toga se može meriti kod vozača nivo alkohola u izdahnutom vazduhu.
ŽIVOT JE LEP I BEZ ALKOHOLA:
Нема коментара:
Постави коментар