NARKOTICI KOJI SE NAJČEŠĆE ZLOUPOTREBLjAVAJU

U žargonu eks, ekser, smile, ekstaza, X, golubica, vesela tableta, Adam

EKSTAZI

Ekstazi ili bombona je novija droga među amfetaminskim halucinogenima. Njegova glavna supstanca MDMA otkrivena je u Nemačkoj 1913. godine a 1914. patentirala ga je jedna farmaceutska kompanija kao lek za smanjivanje apetita. Međutim, zbog svojih negativnih svojstava MDMA nikada nije plasiran na tržište. Sredinom 70-tih godina ponovno je ta supstanca aktuelna i neki terapeuti u SAD koriste MDMA u psihijatrijskom lečenju, u oslobađanju od straha, teskoba i u sprovođenju bračne terapije. MDMA je relativno jeftina u proizvodnji pa je zato osamdesetih godina postala dostupna na ulici. Počinje proizvodnja u tajnim laboratorijima i masovna upotreba na američkim univerzitetima. Dokazi o negativnim zdravstvenim učincima, uključujući i oštečenja mozga, doveli su do zabrane 1985. godine. MDMA je uvrštena među zabranjene droge čak i za primenu u terapiji.
Ono što uobičajeno zovemo ekstazi tableta je težine oko 250 miligrama ali glavne supstance MDMA ima samo oko 50 do 100 miligrama. Ostalo su vezivne supstance i primese: MDE, MDA, MDEA, PMA, amfetamin, kofein i dr.  Na tabletama koje mogu biti raznih boja, utisnuti su raznovrsni logoi: probodeno srce, propnuti konjić "ferrarija", slončić, zec, ptica, bik i brojni drugi. Po znaku se može  često znati način delovanja.
Ekstazi je relativno lako nabaviti kod dilera po kafićima i žurkama, gotovo jednako kao i marihuanu. Osobe s malom tolerancijom uzimaju jednu, do eventualno dve tablete za celu noć, dok oni s razvijenom tolerancijom uzimaju i po pet i više.
Ekstazi je po novim istraživanjima naučnika pokazao opasnijim nego što se do sada mislilo, jer osim toksikološkog delovanja on napada DNK i uzrokuje mutacije i oštećenja na naslednom materijalu, što može ostaviti teške posledice na potomke.

SIMPTOMI: hiperaktivnost, povišeno raspoloženje, razdražljivost, gubitak apetita, nesanica, široke zenice, ubrzani puls, suva usta i nos ili grčenje mišića, teška dehidratacija organizma
POSLEDICE:  razvoj zavisnosti, psihičke promene, depresija po uskraćenju doze, moguće psihotične reakcije, iscrpljenost organizma, mršavljenje, rizik prelaska na još opasnije droge koje navodno smiruju.

 GHB

Šta su droge za silovanje?
Pod nazivom droge za silovanje se najčešće podrazumijevaju psihoaktivna sredstva koja mogu izazvati sedaciju (smirivanje) uz hipnotički učinak (pospanost). Dodatno svojstvo tih sredstava je da izazivaju gubitak pamćenja (amneziju) za period koji je sledio nakon konzumacije. Naročito je opasno ako se kombinuju s alkoholom, jer osim pojačane pospanosti, može doći i do poremećaja disanja i ostalih vitalnih funkcija, pa i do smrti usled predoziranja.

Rufi je ulično ime za lek Rophynol, odnosno Flunitrazepam, sedativa koji je 10 puta jači od Valijuma. Ova supstanca se primenjuje u lečenju insomnije (nesanice), a razvijena je od strane farmaceutske kompanije Roche početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Na tržištu se prvi puta pojavio 1975. godine a legalno se prodaje u zemljama Evrope, Afrike, Azije, Latinske Amerike, u SAD nije legalno dostupan.
 U kombinaciji s alkoholom delovanje flunitrazepama se pojačava.
Prve zloupotrebe ovog leka zabeležene su u osamdesetim godinama prošlog veka. Osim silovatelja koriste ga i pljačkaši da bi uspavali svoje žrtve a često ga upotrebljavaju alkoholičari i zavisnici o heroinu. Popularan je među srednjoškolcima i studentima kao rekreacijska droga. Može se uzimati oralno, udisanjem i pomoću injekcije.
Dejstvo Rufija
Širom sveta flunitrazepam, tj. Rufi, je sinonim za drogu za silovanje. Naime silovatelji ga koriste kao sredstvo za omamljivanje svojih žrtvi tako što ga ubace u piće, pa žrtva nakon njegove konzumacije nije u stanju pružiti otpor jer gubi sposobnost rasuđivanja i ima smanjene motoričke sposobnosti.
Ponekad se uzima da bi se pojačao heroinski “haj”, ili ublažio doživljaj spuštanja nakon kokainskog ili krek vrhunca.
Učinak flunitrazepama počinje 20-30 minuta nakon njegove primene, a maksimalnu koncentraciju dostiže unutar 2 sata. Dejstvo može trajati 8 do 12 sati. Metabolit flunitrazepama, 7-amino-flunitrazepam može se otkriti u urinu unutar 5-14 dana nakon uzimanja, zavisno od metode detekcije, a u kosi i do mesec dana nakon uzimanja.
Žrtva kojoj je podmetnut Rufi može da se oseća omamljeno i dezorijentisano, istovremeno joj je i jako vruće i jako hladno i ima nagon na povraćanje. Može da doživi poteškoće u govoru i kretanju. Nakon dejstva uglavnom nema sećenja na ono što joj se događalo za vreme dejstva supstance.
Nuspojave su pospanost, umor, glavobolja, vrtoglavica, noćne more, suva usta, mišićna slabost, smetenost, ataksija, hipotenzija, rebound insomnija, amnezija, manija, halucinacije, a po život opasne nuspojave su respiratorna depresija, koma i retka jetrena i bubrežna disfunkcija. Kod predoziranja javljaju se sledeći simptomi – pospanost, smetenost, oslabljena koordinacija, nejasan govor, koma i respiratorna depresija.
Tableta od 1 mg je zeleno-maslinaste boje, duguljastog oblika, sa utisnutim brojem 542, sadrži boju pa kada se tableta ubaci u piće tableta poplavi i sporo se otapa pa je vidljiva. Ta nova tableta flunitrazepama je u primeni od 1998. godine kao odgovor kompanije Roche na sve veću zloupotrebu flunitrazepama, a zamenila je stare tablete od 0,5 mg, 1 mg, 2 mg i 4 mg, koje su bile bele, okrugle, lako topljive, bez boje, ukusa i mirisa.

KOKAIN

Kokain poznat u žargonu i kao – koka, belo, sneško ili  kadilak je teška droga i pripada jakim stimulatorima. Nekada je to bila droga uskog kruga bogatih ali danas je raširena u svim slojevima.
Kokain se dobija iz lišća grma koke, na relativno jednostavan način. Ta zimzelena biljka, može izrasti kao grm do visine od preko pet metara ili kao stablo visoko do 12 metara. Koka raste  u južnoj Americi a uzgaja se i u Africi, Australiji, na Cejlonu, u Indiji i u Indoneziji. List koke su  žvakali  stanovnici Anda, stotinama godina pre dolaska španskih osvajača. Ona im je služila kao stimulans zbog oštre klime i teških fizičkih poslova . I dan danas je koriste na isti način.
Masovna ekspanzija kokaina dogodila se sedamdesetih godina, prvo u krugovima muzičara, glumaca, i slikara a zatim šire, putem medija, filma, visoke tehnologije i profesionalnog sporta. Vrlo brzo proizvodnja i prodaja kokaina "kralja svih droga" postaje najveći crni bizinis veka.  Svetsko narko tržište danas se meri stotinama tona i milijardama evra. Proizvodnja i distribucija kokaina kontrolisana je snažnom narko organizacijom u sprezi s visokom politikom. Nije tajna da neke vodeće svetske banke kao i poznati bogataške porodice ne samo da peru pare od kokaina, nego i direktno ulažu kapital u njegovu proizvodnju.
Kokainska baza je grumenasta smesa kristalne strukture, a ima je u obliku paste i praha, sivo-bele boje. Sadrži visoki procenat kokaina od 50 do 90% ali ono što se prodaje na ulici nije čist kokain zato što mu se dodaju primese.
 Upotrebljava se pušenjem mešavine s duvanom u cigaretama ili u lulama.
Kokain hidrohlorid najčešće se ušmrkava. Prašak se žiletom ili nožićem odvaja u "crte" obično na površini ogledala ili stakla. Svaka tako stvorena "crta"sadrži izmedju 20 i 30 miligrama droge. Zavisno o tome koliko droge korisnik želi uneti u sebe, uvlači se kroz nosnu šupljinu određeni broj "crta".
Ušmrkavanjem, kokain u krvotok ulazi kroz sluznicu, pa u sistem ne ulazi celokupna količina droge. Početak delovanja je nakon tri do pet minuta, a prosečno trajanje između 30 i 40 minuta. Zavisnik sa velikom tolerancijom uzima doze i desetak puta dnevno, a može potrošiti i do 10 grama praha dnevno. Kadkada se kristalna prašina stavlja na zubne desni i ispod jezika, ispod očnih kapaka, pa i na polne organe. Kokain se inače u toj hidrohloridnoj forma  može ubrizgavati u vene a željeno stanje nastupa skoro trenutno, a samo delovanje je nešto duže nego kod ušmrkavanja.

SIMPTOMI : često šmrcanje, hiperaktivnost, obično ničim izazvana euforija, kao i sumnjive optimističke procene i percepcije. Nesanica, slab apetit, osjećaj viška energije, proširene zenice, halucinacije, paranoja a posebno je karakteristična sklonost zadoviljstvima svih vrsta i iscrpljujućoj noćnoj zabavi.
POSLEDICE :  jaka psihička zavisnost, sve slabija radna sposobnoct, fizičko propadanje i sklonost ka kriminalnim radnjama. Takodje, oštećenje sluznice nosa izazvanog  ušmrkavanjem, kao i vena zbog ubrizgavanja droge, opasnost zaraze hepatitisom i HIV infekcijom, teška depresija i psihoze u odvikavanju, sklonost čestim promenama seksulanih partnera . Dokazana je da su posledice i napad na DNK koji uzrokuje mutacije i oštećenja na naslednom materijalu, a to može ostaviti teške posledice na buduće naraštaje. Najtragaičnija posledica je svakako smrt zbog prestanka rada srca ili moždanih krvarenja.
ZNAKOVI UPOTREBE : Crvenilo nosne sluznice, beli kristalni prašak u maloj plastičnoj vrećici, mali komadići slični kamenčićima u staklenim bočicama ili plastičnim paketićima, male metalne mrežice i britvice.

MARIHUANA
Omamljujuća biljka koja se kod nas naziva konoplja,  a  još poznatija je pod imenom marihuana.U žargonu se još zove trava, mara, marica, džoint, gras, smoki, Mari Džejn, mjuta, beng...
Konoplja  je rasprostranjena po svim nastanjenim delovima zemljine kugle. Ova jednosezonska prilično neatraktivna biljka uskih listova, naraste do 120 centimetara, ali je moguća i znatno veča visina. Uzgaja se na plantažama, na manjim površinama i u zatvorenim prostorima. Konoplja vrlo uspešno raste na mediteranskoj klimi. Sadi se u proleće i treba joj nekoliko  meseci da naraste. Potrebno joj je mnogo sunca i mnogo vode. U krajevima s nepovoljnom klimom, uzgaja se pod halogenim svetiljkama. U takvim veštačkim uslovima  naraste mnogo niža, oko pola metra, ali ima jače i drukčije delovanje. Naziva se skank i obično se gaji u Engleskoj ili Holandiji, u zemljama gde nema dovoljno sunca. Učinci skanka: jača omamljenost, nema potrebe za komunikacijom, nema  bezrazložnog smeha.
Najviše THC-a (aktivne supstance u kanabisu) u biljki imaju cvetovi, zatim listovi. Od stabljika se kuva čaj, ali zbog malog postotka THC-a čaj ima samo smirujuće delovanje.
Konoplja se koristi kao opojno sredstvo, najčešće u tri produkta: marihuana, hašiš i hašišovo ulje.
Marihuana je zelena, siva, smeđa ili tamnosmeđa mešavina osušenih i usitnjenih stabljika, listova, cvetova i semenki bogatih opojnom smolom.  Puši se kao džoint, čista, s duvanom ili s raznim dodacima.
Marihuana se konzumira i u hrani. Najčešći je oblik kolač s marihuanom. Smrvljena trava dodaje se u margarin i peče. Kolač ima poseban okus, ali onaj ko nije obavešten da je to "specijalni kolač" neće primetiti razliku. Potrebno je oko sat vremena da da se oseti efekat ovako unete marihuane a dejstvo je oko dva sata.

SIMPTOMI-proširene zenice, zakrvavljene oči, pametovanje, dosadna priča bez kraja i početka, stanje slično laganom pijanstvu, nervoza, promenjena boja glasa.
POSLEDICE-pad odgovornosti, gubitak motivacije za obaveze, zaboravnost, pojačana sklonost zabavi, bahatost u komunikaciji, povećan rizik prelaska na opasnije droge.
ZNAKOVI UPOTREBE  jak miris zapaljenog lišća, sitne semenke po džepovima, cigaretni papir, crveni jastučići pod očima

 HAŠIŠ
Hašiš  je poznat i kao haš ili  šit, uglavnom je samo mehanički izdvojena smola konoplje i oko deset puta je jači, ali to pre svega  zavisi od kvaliteta.
Prepoznaje se po zelenoj, smeđoj ali i crnoj boji.  Najbolji i najskuplji je  hašiš iz Nepala.  U narko prorodaj  obično je u kuglama, pločama ili pogačama različitih dimenzija. Hašiš  se tako naziva i po oblastima gde se uzgaja, kao Avganistanac, Kafur je iz  severne Afrike ili Zeleni Turčin ili Zeleno veselje iz Turske. Hašiš može biti i u tabletama. Hašiš se najčešće puši  kao marihuana, pomešan s duvanom, ili sa opijumom i duvanom. Hašiš se čak  može i piti, pomešan s alkoholom.

 HAŠIŠOVO ULJE
Hašišovo ulje najjači je proizvod od kanabisa, tri do četiri puta jači od hašiša. Pretpostavlja se da ga je prva počela da prozvodi američka verska sekta "Bratstvo vječne ljubavi", negde oko 1970. godine. Hašišovo ulje narkomani  koriste  pušenjem. Obično dve kapi ulja se nakapaju  cigaretu ili se razmažu po cigaret papiru. Izaziva jako euforično stanje s doživljajima prepunim vizijama. Na narko tržištu se nekad pojavi  i potpuno prozirno hašišovo ulje, koje je inače još jače od običnog.

SPID

Spid, kako se već na engleskokm kaže za brzinu, ulični je naziv za prilično širok spektar metamfetamina., koji su se dugo upotrebljavali kao legalni lekovi za smanjivanje telesne težine, prehlade, astmu, migrene, epilepsiju. Posebno je interesantna njihova uloga u drugom svetskom ratu, kad su se delili britanskim, nemačkim i japanskim vojnicima. Poznato je i da su u američkoj vojsci korišteni za vreme Korejskog i Vijetnamskog rata. Pretpostavlja se i da je Adolf Hitler bio na spidu jer ga je navodno redovno ubrizgavao nekoliko puta dnevno još od 1942. godine.
Restriktivnijim zakonima sedamdesetih godina prestala je legalna prodaja. Danas se na ilegalnom tržištu spid pojavljuje najčešće u dve varijante, kao amfetamin u prahu amfetamin sulfata i metamfetamin, kao prah metamfetamin hlorida, poznat i kao krank.
 Standardna pakovanja prozirne su najlonske kesice s prahom ili s kristalčićima. Prodaje se i u obliku tableta, masne stvrdnute paste i kapsula. Čistoća praha je 6 do 10%. Kristalčići, slični ledu, izazivaju jaču reakciju i imaju dugotrajno delovanje, maksimalno čak i do 30 sati.
Spid inače nije toliko čest i nije ga tako jednostavno nabaviti kao ekstazi. Spid je kod uličnih dilera uglavnom razređen, tako što je pomešan sa sodom bikarbonom ili sa šećerom u prahu, da bi se dobilo na količini i težini. On je najčešće u prahu, bele je boje i ima grudvice koje se mrve pre upotrebe.
Jedan gram spida dovoljan je jednoj osobi za celu noć. Problem za konzumenta je to što se mora uzimati u nekoliko navrata, ukoliko je slabijeg delovanja, pa zavisnici izbegavaju da ga nose po javnim mestima u klubovima, za razliku od "bombona" koje se progutaju i  mnogo ih je jednostavnije sakriti.. Detekcija u mokraći moguća je kod amfetamina osam do 24 sata od upotrebe, a kod metamfetamina dva do tri dana.
Uobičajena upotreba je šmrkanjem, ali može se konzumirati u hrani i piću , ali tada mu je delovanje slabije a početak delovanja je kasniji. Ređe se upotrebljava pušenjem. Moguće je ubrizgavanje i to narkomani smatraju najsvrsishodnijim načinom. Ubrizgavanje je najopasnije, posebno zbog rizika predoziranja i zbog zaraze korištenim iglama.
Delovanje spida počinje nakon 15 do 30 minuta. Trajanje je različito, od 3 sata do čak 30 sati i zavisi od čistoće i dodataka.. Moguća su trajna oštećenja bubrega i disajnih organa. Dugotrajno uzimanje velikih doza može dovesti do psihoze, koja uključuje halucinacije, opsene i paranoju. Mogući su smrtni slučajevi.

 SIMPTOMI : Povećana živahnost i agresivnost, isušena usta, povećani pritisak, raširene zenice, moguće povraćanje.
POSLEDICE  :  Teški poremećaji bubrega i pluća, oštećenje jetre, neuhranjenost, pojave čireva, smanjeni imunitet, srčane smetnje, nesanica i oštećenje mozga.

LSD

LSD poznat i kao trip, papir ili sličica, halucinogen je s najjačim delovanjem na čoveka, najmanje 100 puta jačem od kokaina. Sintetizovan je 1938. godine, a postao je popularan šezdesetih godina u vreme hipi pokreta. Poslednjih godina nažalost, opet mu popularnost raste.
Proizvodnja LSD-a vrlo je jeftina. Za razliku od drugih droga, težina mu se meri u mikrogramima. To je beli prah bez mirisa . U rastvor se umaču papirići - sličice i zatim suše.
 Postoje još i tablete, kapsule, kao i rastvori na kocki šecera, u žvakaćoj gumi, poštanskoj marki, ili u želatini.
Standardna doza LSD-a je izmđu 50 i 150 mikrograma.  Jačina se najčešće može razlikovati po imenima i likovima na sličicama. Na primer: Mačka, Hoffman, Aspirinix...
LSD se najčešće upotrebljava žvakanjem sličica.
Početak delovanja  je 20 do 60 minuta nakon uzimanja, pre svega zavisi od količine hrane koju je konzument uzeo pre, pa početak delovanja može biti i nakon dva sata.  Zbog svog dugotrajnog delovanja teško je prikrivati konzumaciju i normalno ići u školu ili na posao, jer za vreme punog delovanja, stvarnost je iskrivljena. Efekti konzumiranja LSD su vrlo različiti: povećanje energije i raspoloženja, produbljeni doživljaj muzike, duboka religozna ili spiritualna iskustva. Nemoguće je predvideti delovanje tripa izazvanog LSD-om. Sve može proći u redu kao dobar trip, ali moguće su i mučnine, hladnoća, teške psihoze i konfuzije s dubokim psihičkim posledicama. Oporavak je tada dugotrajan a zabileženi su i slučajevi osoba trajno zarobljenih u stanju paranoje i konfuzije. Lečenja su trajala mjesecima.
Smrtonosna doza LSD-a kod ljudi nije poznata i u svetu nije zabiležen ni jedan slučaj smrti direktno povezane s trovanjem LSD-om, ali poznati su brojni slučajevi samoubistava izazvanih psihozom ili halucinacijama pri upotrebi LSD-a.
LSD inače izaziva psihičku zavisnost i toleranciju.

DTM halucinogen, lako se sintetizuje a ima ga u gljivama Deluje brzo, od tri  do pet minuta, trajanje je oko jedan sat. Simptomi slični LSD-u.

SIMPTOMI: Čudno ponašanje, smeteno stanje, dezorijentacija, moguće halucinacije, stanje može biti slično psihozi, ludilu, proširene zjenice, povećan puls, otežana komunikacija, nepovezan govor.

POSLEDICE : Povećani rizik razvoja psihoze, oštećenje funkcije mozga, paranoja, strah, panika, hladnoća, povećan rizik stradanja nesretnim slučajem, sklonost uzimanja drugih droga, pa čak i naknadne halucinacije
ZNAKOVI UPOTREBE : Obojene kockice šećera, želatinske kapsule, komadići papira s crtežom, jak telesni miris.

KAKTUS MESKALIN

MESKALIN

O meskalinu se pouzdanije zna od vremena kada su Španci osvojili Meksiko. Meskalin je aktivni halucinogeni alkaloid iz malog pustinjskog kaktusa poznatog pod nazivom pejotl ili nahuatl  koji raste samo na teritoriji Meksika i juga SAD. To je okruglasti kaktus bez bodlji, tamno smeđe boje, visine do 20 centimetara, a ime alkaloida je proizašlo iz široke primene od strane Meskalero Indijanaca.
 Izdanci pejotla se poprečno seku i suše, imaju oblik dugmadi pa se nazivaju "meskalinska dugma" ili samo "dugmad". Upotreba izaziva izražene slušne halucinacije, jače od drugih halucinogena. Učinci su slični delovanju LSD-a ali su slabiji od njega.
Mescalin izolovan iz pejotla pojavljuje se u formi praška, kapsula ili kao rastvor u ampulama. Upotrebljava se gutanjem ili ubrizgavanjem, mada se može uzeti i u vidu osušenih izdanaka kaktusa, tj. „dugmadi“ koja se žvaću ili piju skuvana u čaju. Zbog oporog i neprijatnog ukusa koji tera na povraćanje, neki ga uzimaju u mleku ili kafi.
Dejstvo je u potpunosti halucinogeno a prvi znaci delovanja počinju nakon 3 časa i traju u proseku do 12 časova .
Pre nego što nastupe halucinacije, osoba ima snažan nagon na povraćanje, često povraća, obilno se znoji, žali se na hladnoću, anksiozna je i ima proširene zenice. Kasnije se razvijaju bogate vizuelne halucinacije i čulna iskrivljenja koje dopunjuju utisak irealnosti.
POSLEDICE: Koznumiranje meskalina su pored proširenih zenica, znojenja i ubraznog pulsa i jedna vrsta noćnih mora. Danima, čak i mesecima, osoba može da sanja jednu noćnu moru, koja se stalno ponavlja, na kraju prouzrokujući psihičke poremećaje i emotivnu nestabilnost osobe. U velikim dozama može da izazove smrt usled paralize disanja. Razvija se tolerancija.
Fizička zavisnost ne postoji a psihička se razvija ali je teško proceniti u kom stepenu.

BARBITURATI
Barbiturati su razni sedativi i hipnotici, upotrebljavaju se u medicini i veterini. Svi barbiturati su u obliku belog praška. Da bi se postigla opijenost i euforija, uzimaju se veće količine u dnevnim dozama od 1,5 do tri grama.

PCP - SLON

PCP je skraćenica od Phenyl Cyclohexy Piperdine ali i od hipijevskog The Peace Pill, odnosno Pea Ce Pill  - pilule mira ! Reč je o vrlo opasnoj drogi zbog svoje nepredvidivosti. Već pri dozi od 10 miligrama javlja se stanje slično šizofreniji, halucinacije i osjećaj lebdenja izvan svog tela. Zabeleženi su slučajevi da su zazavisnici  pod delovanjem PCP-a skakali sa kućnih krovova u toku zastrašujućih halucinacija..Ulični dileri nazivaju ga i anđeoski prah, slon, ozon ili kristal.
PCP je beli kristalni prah, topljiv u vodi, alkoholu i hloroformu. Do zabrane 1978. godine, legalno je upotrebljavan kao sredstvo protiv bolova, prilikom manjih hiruških intervencija. Danas se u prodaji može  naći u raznim bojama, od bele, žute, zelene, crvene i smeđe. PCP takođe može biti i u obliku kapsula, smese ali i u tečnom stanju . PCP se u poslednje vreme upotrebljava nažalost, na sve načine; prah se ušmrkava, tablete se gutaju, puši se sprejom naneseni PCP na duvansku cigaretu ili džoint. Rastvor se ubrizgava u mišiće i vene.
Pasivno pušenje cigareta sa "anđeoskim prahom" takođe je opasno.
PCP izaziva toleranciju i zavisnost.

METADON

Metadon je sintetski derivat morfijauma, snažan analgetik koji je još u  drugom svetskom ratu, u Nemačkoj, sintetizovan za potrebe vojne medicine i hirurgije i korišćen je kao sredstvo za uklanjanje bolova svih vrsta. Po svom sastavu je hidrohlorid i uspešno deluje na morfinske receptore u mozgu gde jedan mg metadona zamenjuje i postiže učinak četiri mg morfina. Godine 1964. bračni par Dol i Nisvander prvi počinju eksperimente sa metadonom i koriste ga u praksi kod narkomanskih (heroinskih) apstinencijalnih kriza.
Metadonskom terapijom se ne leči narkomanija, već se otklanjaju znaci apstinencijalne krize. Metadonska terapija je u stvari institucionalno drogiranje narkomana kako bi se društvo zaštitilo od kriminalnog ponašanja. Narkoman, pod nadzorom medicinskog osoblja, svakodnevno dobija dozu heptanona koja održava normalno stanje i metabolički balans. Postoje stroga pravila o uzimanju ove sintetske droge.

KRANK

Krank je poznat i kao Ajs, Benzedrin, Met, Diksi, Mao, Tina, Kristina ... To je metamfetamin koji je sličan gorskom kristalu i poznat je hemičarima više od stotinu godina. Uglavnom je proziran, beo ali može biti i obojen zavisno o dodacima. Kao droga je u upotrebi od drugog svetskog rata. Neki izvori navode da se krank najprije koristio u nemačkoj vojsci ali i da je primat imao među Japacima. Postoje  podaci da su jednu vrstu metanamfetamina sličnu kranku upotrebljavale kamikaze pre svojih samoubilačkih letova. U američkoj vojsci korišteni su metanamfetamini za vreme Korejskog i Vijetnamskog rata.
Kao  droga na žurkama krank se počeo intenzivno koristiti poslednjih petnaestak godina.
Krank je kristalizirani metamamfetamin i upotrebljava se pušenjem, ali moguće je i intravenozno ubrizgavanje. Dugotrajan je u delovanju, čak i do 24 sata.
 Dim kranka navodno proizvodi rast samopouzdanja, snažni libido, ali i  halucinacije. Zavisnik može ostati budan i hiperaktivan do 24 sata a poznati su slučajevi i do nekoliko dana. Prve manje opasne posledice koje se javljaju su nagli  gubitak težine i nesanica. Nakon kratkog razdoblja euforije, dolazi do nemogućnosti bilo kakvog uživanja. Javljaju se teške depresije, potpuno otuđenje i nemogućnost komunikacije. Moguća popratna stanja su agresija, nasilje i paranoja. A tek onda slede teške posledice: opasno lupanje srca, amnezija, snažno telesno propadanje,  velike šanse za HIV, koma i na kraju - smrt.
Krank najdirektnije i najjače udara na mozak, uništava ga i proizvodi nepopravljive štete. Konzumaciju kranka prati snažna, brza i pogubna psihološka zavisnost.

MAK

Opijumski mak je jednogodišnja biljka  visine do 150 santimetara, ali izuzetno i do 2 metra. Cvetovi su veliki, na vrhu stabljike, ima četiri latice crvene ili bele, zavisno o podvrsti. Čaura je okrugla ili konusna, plavozelenkaste, svetlozelene do tamnozelene boje.
Zasecanjem čaura izlučuje se mlečno beli lateks, koji poprima smeđu boju. Tada se s čaure skida tupim noževima i to je sirovi opijum.
 Stajanjem, sirovi opijum otvrdne i poprima crnu boju. Može se čuvati više od 15 godina a da pri tome ne izgubi na kvalitetu. Sirovi opijum upotrebljava se pušenjem.
Prije dvadesetak godina  zavisnici su sami  pronalazili ili uzgajali mak, zarezivali glavice i sušenjem proizvodili sirovi opijum. Tu smeđu masu zatim su hemijski topili i razređivali, i tako dobijaali 'okicu' opijum pogodan za ubrizgavanje. Takav opijum imao je gust talog i morao se ubrizgavati polako, upotreba je bila neugodna zbog pečenja a ostavljao je ožiljke i oštećenja vena.
Nakon prodora heroina u naše prostore, opijum u praktičnom smislu više nema na domaćem narko tržištu. Ostala je jedino navika pijenja opijumskog čaja u retkim narkofilskim krugovima. Dugotrajno konzumiranje ovog čaja je opasno jer dovodi do prelaska na heroin.

HEROIN

Heroin poznat i kao hors, žuto, smeđe, pis, šut  je polusintetski narkotik, znatno ga  je teže proizvesti nego kokain. Za proizvodnju heroina potrebno je stručno znanje, dobro opremljena laboratorija, plodna polja zasađena opijumskim makom i mnogo sunca.
Čistog heroina na tržištu droga – nema. Distributeri i dileri dodaju čistom heroinu  najčešće šećer, skrob, mleko u prahu, kinin, prokain, strihnin zbog povećanja mase. Mera dodavanja je od  10:1, pa sve do 50:1, što znači da na ulice dolazi vrlo umiksan  heroin. Praksa je neumoljiva jer  posle uzimanja  heroina ništa nije isto, tačnije rečeno, ne postoji više ništa osim heroina.  Zavisnik s velikom tolerancijom ubrizgava dozu i 3 do 4 puta dnevno.

SIMPTOMI : uske zenice, usporenost, pospanost, promenjena boje glasa, usporeno disanje i  puls,  ili često  šmrcanje a ko ga uzima intravenozno  vide se ubodi po venama ruku ili nogu.
POSLEDICE : teška fizička i psihička zavisnost, promene ličnosti i ponašanje, večita  potreba za novcem, psihofizičko propadanje, zaraza hepatitisom ili sidom, razna oboljenja jetre, bubrega ili pluća, rizik od predoziranja,  teška kriza u odvikavanju, široke zenice, suzne oči, drhtanje,  curenje iz nosa, povraćanje, prolivi, kao i bolovi u čitavom telu.
ZNAKOVI UPOTREBE : Špricevi, nagorele kašike, kesice limuntusa, zavoji ili  vate.

TABLETOMANIJA

Tabletomanija kao zloupotreba lekova je poseban problem zbog velike dostupnosti i pristupačnije cene u odnosu na ilegalne psihoaktivne supstance. Problem je velika raznovrsnost tableta koje se mogu zloupotrebljavati: benzodijazepini, barbiturate…
Veliki broj samoubistava izvrši se uzimanjem prekomerne doze lekova.
Tablete se u organizam  mogu uneti gutanjem i nikako drugačije.
Najčešće:
- Lekovi protiv bolova : Trodon, Valoron, Metadon ili Dolantin
- Lekovi za smirenje i protiv nesanice : Bensedin, Bromazepan, Loram, Flormidal, Nitram, Leksilijum ili Demetrin
- Lekovi za lečenje Parkinsonove bolesti : Artan ili Akineton
Šta se dešava kada neko uzme lekove ?

- Efekti su specifični za svaku od grupa lekova. Zajednčko im je da izazivaju jaku fizičku i psihičku zavisnost. Razvija se jaka tolerancija. Često se mešaju sa alkoholom što još više pojačava negativna dejstva i lako može dovesti do smrti
- Nesvestica zbog pada krvnog pritisk.
-  Smrt usled predoziranja, u kombinaciji sa alkoholom.
-  Smrt usled sedacije koja vodi ka snu, opštoj anesteziji i komi.
 - Pogoršanje nekih većih postojećih bolesti.