KANCEROGENE HEMIKALIJE KOJE SVAKODNEVNO KORISTIMO

Deterdžent za veš

Opasna hemikalija: 1,4-dioxane

Deterdženti možda uklanjaju mrlje, ali iza sebe ostavljaju i opasne hemikalije. Jedna grupa za očuvanje životne sredine je 2011. otkrila da se u deterdžentima za veš nalazi 1,4-dioksan. Ova hemikalija nije dokazano kancerogena za ljude, ali je kod miševa izazvala tumore jetre i nosa.
Što je još gore, nećete je naći na deklaraciji, jer predstavlja nečistoću, a ne sastojak deterdženta.

Kako da se zaštitite: Odaberite “zelene” deterdžente, ili naučite da čitate između redova. Polietilen, polietilen glikol, PEG, poliokietilen, i sve reči koje sadrže “oxynol” ili “eth” su signal da se u deterdžentu možda nalazi dioksan.

Osveživači prostorija i sredstva za ribanje i dezinfekciju kuhinje i

kupetila
Osveživači vazduha sadrže formaldehid, a pojedini i dihlorobenzen koji je vrlo toksičan dok je aerosol koja se, takođe, nalazi u osveživačima, zapaljiv i truje moždane ćelije.
Izbeljivači sadrže hipohlorite koji oštećuju kožu i disajne organe.
Preparati protiv moljaca sadrže dihlorobenzen ili naftalin. Obe supstance su toksične, mogu da izazovu glavobolju i da nadraže kožu, oči i pluća, a ako se dugo udišu, mogu da oštete jetru.
 Kada kupujete sredstva za higijenu izbegavajte preparate koji sadrže kancerogene supstance kao što su: EDTA, BHT, izopropil miristat (IPM), dipropilen glikol (DPG), lauril sulfat (SLS), lauter sulfat (SLES), dioksane, formaldehid, dihlorobenzen, aerosoli, hipohlorit, aluminijum i dihlorbenzen.

Majice koje se ne gužvaju

Opasna hemikalija: Formaldehid

Postoje dokazi da je ova hemikalija odgovorna za nazalne i respiratorne kancere kod ljudi.

Kako da se zaštitite: Izbegavajte takve tkanine i opredelite se za prirodne materijale, koji doduše moraju da se peglaju. Ako ste navikli da koristite odeću koja se ne gužva, barem je operite pre nego što je obučete prvi put.
Jedan ciklus pranja može smanjiti otpuštanje formaldehida i za 60 odsto.

Plastična ambalaža
Toliko česte plastične boce, koje ne samo da su teško razgradive, upravo zbog svog sadržaja mogu izazvati više štete nego korisnosti i praktičnosti.

Plastična ambalaža zbog svog hemijskog sastava nosi u sebi razne opasnosti, pa je potrebno proveriti oznake na dnu flaše, kako bi ustanovili koja je neškodljiva za organizam.
Plastične ambalaže sa oznakama HDP, HDPE, LDPE, PP ne otpuštaju hemikalije u vodu, dok su ostale plastične ambalaže dugoročno opasne za zdravlje, jer je napitak u njima podložan hemijskom ili temperaturnom delovanju, a kod naknadnog punjenja i bakteriološkom.

Svaki proizvođač dužan je označiti sastav boce, pa se tako na njima nalaze razne slovne i brojčane oznake, poput:
1 – PET ili PETE – označava flaše namenjene jednokratnoj upotrebi. Moguće je da ispuštaju teški metal antimon i hemijsku supstancu EPA, koji ometaju delovanje hormona, kao i neke kancerogene spojeve.
2 – HDP ili HDPE – plastika koja ispušta najmanje hemikalija u vodu.
3 – PVC ili 3V – ispušta dve otrovne hemikalije, koje ometaju delovanje hormona u ljudskom telu, a najčešće se koristi za izradu flaša.
4 – LDPE – plastika koja se ne koristi za izradu flaša, nego za izradu plastičnih vrećica,  ne ispušta hemikalije u vodu.
5 – PP – još jedna "dobra" plastika (bele ili poluprozirne boje), koja se koristi kao ambalaža za sirupe ili za čaše za jogurt.
6 – PS – ispušta u vodu kancerogenu supstancu stiren, a naviše se koristi za izradu čaša za kafu za jednokratnu uporabu i za ambalažu brze hrane.
7 – PC ili bez oznake – najlošija plastika za prehrambene proizvode, jer izlučuje hemikaliju BPA, usprkos tome, koristi se kod izrade bočica za bebe, sportskih flaša i posuda za spremanje hrane.

Papirne čaše
Opasna hemikalija: Stiren

Postoje osnovane sumnje da je stiren kancerogen za ljude i da se razlaže na prostije hemikalije koje izazivaju oštećenja DNK.

Kako da se zaštitite: Izbegavajte papirne čaše, naročito za kafu, budući da reaguje na visokim temperaturama.

Pomfrit, čips...

Opasna hemikalija: Akrilamid

Akrilamid je hemikalija koja se koristi za prečišćavanje otpadnih voda, ali se nalazi i na našim trpezama. Kako?
Naime, kada se hrana bogata ugljenim hidratima sprema na visokim temperaturama, amino kiselina asparagin reaguje sa šećerom u hrani i formira akrilamid.
U kontaktu sa ovom hemikalijom, dolazi do mutacija DNK, koje kasnije mogu dovesti do kancera.

Kako da se zaštitite: Uvek sami spremajte hranu i to na što nižim temperaturama. Hrana je zdravija kada se kuva, a najzdravija kada se jede presna. Takođe, pomaže i ako krompire potopite u vodu dva sata pre spremanja (jer će tako otpustiti deo ugljenih hidrata)
Ovde su nabrojane samo neke kancerogene hemikalije sa kojima se svakodnevno susrećemo. Mnogi od nas su odrasli u potrošačkom društvu koje nas je naučilo da prihvatamo stvari zdravo za gotovo. Ako se edukujemo i informišemo možemo neke stvari da promenimo najpre u svom domu i na taj način zaštitimo svoje zdravlje i zdravlje svoje porodice.